Ponoc je, tvoje raskrsce
i moja poslednja sansa da pobegnem
tuzno je sto me
najcesce bas tada
secanja stignu i povrede
Vidim te kao nestvarnu senku
kao usahlu reku svoje proslosti
budish mi onu vecitu tajnu
onu najdublju ranu sto ne prolazi
Ref. 2x
Bila si mi samo dasak proleca,
mali beli cvet sa tresanja,
ali sve me
jos na tebe podseca,
blago onom ko te ne sanja
Ne gledam vise dvoriste,
a grane tresnje miluju mi prozore,
treba mi neko skloniste,
jer svako secanje vodi u ponore
Vidim te kao nestvarnu senku,
kao usahlu reku svoje proslosti,
budish mi onu vecitu tajnu,
onu najdublju ranu sto ne prolazi
Ref. 2x
