Ti si jedina, od tvojeg imena
ja pravim mantru koja me ubija
a nema razloga
i od odjeka tvojih koraka
ja cujem pevanje crkvenih horova
I, da da da, zbog tvojeg osmeha
ja vidim crne oblake u bojama
i vidim tragove proleca
ali jebi ga, tu nema nicega
i moje misli me ne vode nikuda
I onda stanem i zadrzim dah, i
zakljucim da
ne mogu da, ne, ne
mislim o tebi samo
Jedina, u tvojim kostima
ja predosecam sedam stotina
tona ljubavi koju prema meni gajis ti
i u ocima, u tvojim ocima
ja vidim hiljadu drugih osoba
a nijedna nije ta koju ti znas iz ogledala
I, da da da, sa tvojih usana
ja citam skrivene misli i ljubavna pisma, ali
cela ta konstrukcija od karata se raspada
jer sve je prazan hod, samo predstava
i moje misli me ne vode nikuda
I uvek okrutna, uvek prisutna
ovu pricu zakopace istina
ti si nebitna, ja nemam vremena, i
ne mogu da, ne, ne
mislim o tebi samo
Nebitna, od tvojeg imena
ja pravim mantru koja me ubija