Juris s drugog kraja grada
nocas si, od gada tog, meni pobegla
da opet mi, na ramenu, places
a ujutru, da odes, kad se pokajes
Uzmi stikle te
i sa poda mindjuse
nek´ ti trag ne ostane
sutra, kad mi osvane
Ref.
U srce ti se kunem
da svaki put ja umrem
kada ti on, sa usana
moje ime brise
I cekam noc, k´o proklet
kad pobegnes mu opet
da budes moja obmana
i nista vise
Zivota da me kosta
ma, samo nek´ si dosla
Stojis mokra ispred vrata
ti bi me, od blata, nocas pravila
i, opet me lagala, da neces
vise da me zoves, kad se pokajes
Uzmi stikle te
i, sa poda, mindjuse
nek´ ti trag ne ostane
sutra, kad mi osvane
Ref.
Opet zvaces, psovaces
moja vestice
kako ti je zivot sa njim
na dnu lestvice
I po ´ko zna koji put
na prag mi dolazis
jos jedan greh
na moj ceh da ostavis
Ref.