Polako mi vitre rici
onih nasih pisama
nekad su znacile mi sve
nevera se sprema
nebo lampa, sijeva
Cutin tvoje tilo i dah
i nenavijen sat
dvaput dnevno tacno vrime kaze
nisan zna' sta mislis tad
a ne znan bas ni sad
Otkad te nima, vik, ili dva
tuga uvik doluta, tuga uvik doluta
Ref.
A znan da te volin duson, tilon
i ne mogu biti s miron
dok neman te tu
I koliko jos dana triba proci
koliko tuga, koliko noci
a dusa bi 'tila sad
Da se nebu pomoli
da te njezno zagrli
i kaze da si moja
Ima' san deal sa Bogon
bit' s tobon (dva puta)
prvo onda, pa zauvik
i pustin ti misto
kraj prozora kasnog nocnog leta
pokrit' te, dok spavas, i zagrlit'
Ref. 2x
Pa na Cvitnu nedilju
prodjen s tobon, pod ruku
tad utihnu sva mora