Rekli su mi da je dosla iz provincije
strpavsi u kofer snove i ambicije
Drug je studirao sa njom
pa smo se najzad sreli ona i ja
shvatih, Boze, ovo je sazvezdje
za nju provincija
Srce stade kao dete da se otima
trazili smo se po prethodnim zivotima
ostavih iza sebe svet zablude
promasaje koji tiste prosto, lako
k'o neko beznacajno pristaniste
O, da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih uzeo kostim vecnog decaka
i opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka
Gorda, naspram podsmeha i spletki poslednjih
usamljeni galeb iznad mora osrednjih
reci bi sve pokvarile samo se cutke
pokraj mene stisla
sami, svoji, izbeglice iz besmisla
O, da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih gledao niz kej kao niz prugu
i opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bih samo nju ni jednu drugu
Napisi mi pesmu, mazila se je
nisam znao da li cu umeti
reci jesu moje igracke, cakle mi se u glavi
kao oni sareni staklici kaleidoskopa
I svaki put mi druga slika, u ocima kad zazmurim
ali, postoje u nama neke neprevodive dubine
postoje u nama neke stvari
neprevodive u reci, ne znam
Napisi mi pesmu, molila je
i nisam znao da li cu umeti
voleo sam ju tako lako
a, tako sam tesko to znao da pokazem
A, onda odjednom raspored
mladeza na njenim ledjima
kao tajna mapa pokazao mi je
u koju zvezdu treba da se
zagledam i tako, eto ti pesma, ludo jedna