U jednom od onih pajzlova
sa kariranim stolnjacima
i nekrstenim vinom
umalo da me Potiski djilkosi
Konacno dotuku violinom
pesma bese o suncokretu
do zla boga zalosna
samo, za nju se, kod nas vrlo malo zna
Kis napraforgo, lepi, goropadni cvet
zbog kog se sunce s neba spustilo na svet
da sazna sto u sene glavu okrene
da sazna kom se sveti kad ne gleda za njime
k'o svi drugi suncokreti
Ref.
Malo moje cudljivo, pusti sta je bilo
ne budi zlopamtilo, obici svet je zbog tog
uzbudljivo da bi se ovde vratilo
digni tu lepu glavu, pogledaj me bar
U suzici sto blista, cuda se trista vide
tvoja je sreca samo tvoja stvar
al' zato tvoja tuga, to je vec prica druga
to na moj racun ide
Pipnes jedared slingu u becaruse
pa cela veka snevas divlje jagode
zbog nje se rime raspare i naruse
i sve bi htele da se njoj prilagode
i sad vec znam
Lako je kad te neko ni ne zavoli
tad samo tamna strana srca zaboli
tesko je kad za nekog jedinog
i svog postanes zrnce soli
tesko je kad tvoj neko
prestane da te voli
Ref.