Niko te ne sme
kleti ni mrzeti
jer cu ga dugo
u srcu nositi
Ni noc ni dugi dani
nista mi ne mogu
jer sam davno oci
sklopio i nestao
Uzmi mi osmeh sa lica
crvenim usnama
ja cu ziveti
ipak u pesmama
Na samoj granici
korak od proslosti
ja umivam lice
snom o slobodi
Meni je svejedno brate
i znoj me obliva
u kuci od nemira
samo mi pomalo
pomalo smetaju
sve te neverne
zene koje placu
I mnogo toga o nama
ne ide kako Bog
zapoveda ljudima
ko slomi veliko
staklo ja mu se ne nadam
ja samo psujem i skitam
ne kaznjavam