Mozda sam u vozu za Diznilend
ispod tamne senke putujem
gledam kako vulkan se budi
u istom ritmu trese se zemlja
pravo u reku zlatne lave
iskocicu iz voza kao iz svoje glave
ja nisam zbunjen
to je zgodna sala
U liftu ili u parku
u autobusu ili prolazu
mozda zelim da sretnem nekoga
to je susret ili zaseda
ili laz ili obmana
samo igra ili ljubav prava
ja nisam zbunjen
to je zgodna sala
Zatvoricu oci, zatvoricu usta
i pusticu srce da me vodi do pocetka
mozda mogu da izgubim sve
mozda sam strpljiv, a mozda i ne
posle dvesta pedeset kilometara
savicu se kao zica
razbicu se kao tisina
posle dvesta pedeset kilometara
ja nisam zbunjen
to je zgodna sala
ne