Ona je krug od papira
ona plovi kao glas
za sada sve je u redu
u polusvetlu svojih
velikih soba
Ona putuje kroz
vreme kao po svetu
dobri razlozi prizivaju smeh
trosim ih brze nego ranije
paravan senki opominje na
vreme polaska
Uz pomoc cudnih detalja
ona sakriva svoj strah
u pricu punu laznih imena
Dok cuva tajne, ona ostaje mirna
ona ostaje tako otmeno bleda
polako prelazi svoj najduzi put
od juce do sutra, puno za nju
zablude i zaborav, promena
u ritmu disanja
Mi pod jedrima
prepoznajem
citam ceo tajni jezik znakova
u obicnim stvarima
jos lezi muzika
ti me zadrzavas
recima
Preko sarenog stakla
senke traze pravi zid
za svoju prvu vecernju setnju
iz zbirke nestvarnih stvari
ona izdvaja svoj hir
i stvara neku beskrajnu pretnju
Kao i obicno u poslednji cas
vraca, premotava sve unazad
smejem se i ona
opet postaje glas
sve zatvara