Gledaj me
tvoj je osmeh kao kuca
kuca je prijatelj na koga mislis
ne vidim tvoje lice, prijatelju
da li znas
danas ti je rodjendan
Nije prica bila posebna
a ni guzva preko potrebna
a zar nama sve to ne smeta
samo jednom pomisli
tada shvatices i ti
Subota
noc je ova davno prosla
susret je prijatelj na koga mislim
pored nas lutke koje setaju
ulica prekratka za moje snove
Kisa je i onda padala
a tvoj osmeh nije vredeo
i svako pitanje je suvisno
moja ruka govori
Kako nema vise vremena
kako mozak ovde ne vlada
kako poziv nije prava stvar
uvek on sve promeni
uvek promeni
Slusaj me
vrata nisu otvorena, veruj mi
zaboravi na svoje telo
primi sad gole reci kao poklon
vreme je samo puna casa vode
Ja jos uvek idem nasmejan
ja i dalje sanjam isti san
kako spremno cekam i taj dan
da jos jednom kazem ti
Da pokreti mi nisu vazni
samo tvoje reci i tvoj sjaj
ja jos jednom bih da kazem ti
vreme brzo prolazi
draga veruj mi, draga veruj mi
draga veruj mi, draga veruj mi