Moje rime dozivljavaju svi koji prezivljavaju
i kada spavaju, panduri sanjaju jer valjaju
ustaju kad padaju, kad potonu izranjaju
iako su sa ulice, lepo se izrazavaju
Mnogi se stavovima nadmenim izdvajaju
al’ nije fora u kurobecanju i ponizavanju
nego odavanju, deljenju i pomaganju
i stvarno ne znam zasto tudjoj nesreci se nadaju
To nije moja misija, tim se putem ne krecem
iako djavo tu je i na svakom cosku presrece
i umem da se oduprem, sustinu pronadjem
najveca sam sranja pros’o kad sam bio mladji
Ja znam godine mi ne daju da sa mozgom friknem
nemam ideale i postujem principe
i naucen sam da u ocima prepoznam muku
veruj, znacu ko si, samo mi pruzi ruku
Gledam ljude oko sebe, pratim njihove signale
pa dusmani ne mogu da mi rade iza djale
jer na vozdovackim ulicama sticao sam znanje
ko je za samare, a ko je za postovanje
Pa sad prepoznam coveka, osetim i smrada
nanjusim i akciju u kojima se pada
ja sam navik’o na bol i znam sta je beda
ali gore gledam i kad pada kamenje sa neba
Ovde ne postoji pravda, odavno je nema
gledam narod koji robuje u logoru sistema
sve gora su vremena, pohlepa preovladava
u paktu je sa sujetom da budu veca stradanja
Zlo se time hrani, al’ nikad se ne zasiti
i ako se ne drzimo, sve ce nas pregaziti
jer samo pravi ratnici snadju se u mraku
zato moras dati postovanje ovom bratu