Nisam se nadao nicemu
godine su prolazile, u tihoj sivoj boji
soba je bila mesto za umor
dan obaveza da se nekako prezivi
A onda si stala ispred mene
mirna i stvarna, samo jedan pogled
bez ijedne krupne reci
srusio je sve, sto sam godinama gradio
Kao da se svetlo upalilo
tamo gde je predugo vladao hlad
Ref.
K'o struja kroz vene ti teces kroz mene
i sve ono staro polako se gasi
ne brojim vise oziljke, ni prazne sate
uz tebe se ovaj zivot ponovo prepoznaje
k´o struja kroz vene ti teces kroz mene
Sada vise ne sklanjam pogled od svog lica
ne bojim se tisine, kad se ugase svetla
u tvom dahu sam nasao svoje mesto
o kojem se ne prica, u njemu se ostaje
Vise ne trazim put, jer sam konacno stigao
dugo sam verovao da je samoca sudbina
sad znam, bila je priprema
za ovaj mir, sto ga nosis u rukama
Ref.