Ako ikad privalis priko usana ric za
jubav koja vise nema ime
to je ono cega ja najvise se bojin
da ne ostanen ka kolona bez cime
i kad me zadnji put ka suzu potiras
grube beside kad prikinu mi dah
i nema nacina da pomirin se s time
da san vako osta sam ka pas
zoven te, a puka mi je glas
Ref.
Sad znan da jubav nista ne vridi
srcem kad na nju san isa uvik bi pa
i da provon bi puka o hridi
koje podlo je sakrila magla
ledena kisa i mrak
a moran biti jak
Di god kad san sam, povirin u spomenar
a nije bas da dicin se sa njime
jerbo tuce me ka bic svaka slika oli ric
sta je predugo u srcu podstanar
I nema milosti za jude kao mi
grisne odkada su na svit zinili
ja poklonit cu se Bogu
ali podic s nogu
da san vako osta sam ka pas
zoven te, a puka mi je glas
Ref.