Veceri svake na
klupi pored nase
srecni i tihi sedeli su oni
Sapatom su nekad
rekli dve, tri reci
cinilo se neko daleko zvono zvoni
Setajuci cesto, ispred nas su stali
pogledom su rekli
mnoge lepe stvari
Mada smo ih samo
iz vidjenja znali
postali smo brzo prijatelji stari
Jednom smo im pisali sa mora
bilo je to, cini mi se, lane
i kako im adresu nismo znali
Napisali smo samo
u parku pored grada
druga klupa s desne strane
Veceras vec dugo
puni neme slutnje
cekamo da dodju svecani, beli
Da se nisu mozda uplasili sveta
ili smo ih sinoc
poslednji put sreli