Vidi kako cveta sve
tresnje, visnje, jabuke, o, druze moj
ta stabla behu grancice
kad sam ih zasadio i poklonio njoj
Kad je pao sneg bese (tad / sva)
u strahu velikom za stabla ta
stresala je sneg sa njih
a ja sam joj se smejao, jer promrzla je sva
Ref.
O, mila, tek sada, ja znam sta je bol
zovem te, mada shvatam, uzalud je to
U ovom svetu punom zla
ona je sagradila svoj mali svet
u cvecu je uzivala, presrecna
jer bila je i sama cvet
Pamtim kad je plakala
zbog neopreznog leptira sto pao je u vir
i covek srca obicnog
pred njenom suzom iskrenom
oseti se kriv
Ref.
U mom zivotu obicnom
uvek mi je osmeh njen bio lek
i kako sad da verujem
bez nje da cu ziveti jos citav vek
Bas pocelo je prolece
i tu i tamo bese tek po koji cvet
tog dana kad je otisla
u drustvu malih andjela u drugi svet
I vidi kako cveta sve
tresnje, visnje, jabuke, o, prijatelju moj
ta stabla behu grancice
kad sam ih zasadio i poklonio njoj